Poljoprivreda se poslednjih godina menja brzo, kao nikad do sada. Grana ekonomije koja je nekada uživala status statične, doživela je eksploziju biotehnoloških inovacija, krupne korake u genetici, velike tržišne promene i potrese. U gomili informacija, o novim zakonima, uredbama, kreditnim linijama, novim tehnološkim rešenjima, načinima gajenja, novim rasama – program “Dobra zemlja” pomoćiće vam da se snađete, pratite razvoj i na vreme se prilagodite novim tendencijama. Dok poljoprivrednici mogu da dođu do gomile novih informacija – gledaoci iz grada mogu da se informišu o najnovijim tokovima u proizvodnji hrane. Jer uspećete, uz pomoć – “Dobre zemlje”. Autor: Uroš Davidović B92

URS je u Novom Sаdu predstavio Progrаm zа rаzvoj poljoprivrede „Ujedinjeni zа poljoprivredu“ koji predviđа udvostručenа ulаgаnjа u poljoprivredu. Progrаm su predstаvili predsednik URS Mlаđаn Dinkić i jedаn od аutorа progrаmа Ivаnа Dulić Mаrković.

U okviru ove grupe ćemo razmenjivati informacije i mišljenja o sprovođenju projekta zapošljavanja diplomiranih agronoma. Pozivam i vlasnike poljoprivrednih gazdinstava da iznesu svoje mišljenje.

TV Kopernikus Emisija „Svet poljoprivrede“ ima informativni i edukativni cilj. Gledaocu daje mogućnost da na jednom mestu sazna sve važne informacije iz poljoprivrede, od primene novih tehnologija, kretanja cena poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji i inostranstvu, analize tržišta i modernih kretanja, podataka o poljoprivrednim sajmovima i izložbama do detaljne vremenske prognoze. Autor emisije „Svet poljoprivrede“ je Dejan Jovanović.

Poljoprivredna emisija Više od otkosa, predstavlja vrlo značajan subjekt, u smislu kreiranja javnog mnjenja. Ona je posve drugačija od svih emisija tog tipa, jer snagom argumenata, prave stvari naziva pravim imenom. Zašto smo gledani ili još bolje zašto nam daju poverenje poljoprivredni proizovođaći? Odgovor na to pitanje, možete saznati kad odgledate emisiju, koja osim edukativnog dela ima izraženu vrlo jasnu kritičku notu i apsolutno je autonomna u pogledu donošenja zaključaka. Zahvaljujući Slaviši Dabizljeviću,našem novom članu,sada je dostupno i članovima Kvantaša.

Grupa AGRO POLITIKA - IZBORI 2012 je prevashodno osnovana da prenosi najnovijie vesti, najava i samostalnom izveštavanju o događajima u vezi sa lokalnim i parlamentarnim izborima u Srbiji koji se pojavljuju na YUTUBE. Pozivamo Vas da se uključite u diskusiju komentarisanjem vesti o izborima i da budete u toku

Dobro došli u grupu Domaćin. Ovde ćete pronaći brojne stručne i praktične savete iz područja poljoprivrede i života na selu, koji se objavljuju u emisiji Domaćin (TV Prva) i časopisu Naš Domaćin štampanom u tiražu od 10000 primeraka (urednik Miodrag Palić). Savetujemo vas šta i kako da proizvedete za vlastite potrebe i za tržište, i kome i po kojoj ceni proizvedenu robu da prodate. Ovo mesto je namijenjeno komercijalnim poljoprivrednim proizvođačima, ali i hobistima i ljubiteljima prirode.

Suncokret (Hellianthus annuus) ili podunac, đirasol, tornizol, čije botaničko ime Helianthus potječe od grčkih riječi helios (sunce) i anthos (cvijet) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika. Suncokret je najveća biljka iz porodice glavočika i roda Heliantus. Koren mu je čupav i vlaknast, sastavljen od mnoštva malih korenčića. Koren mu može prodreti i do 3 metra u dubinu. Zbog korena i sposobnosti da upija vodu i štetne materije, suncokret se često koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta (otpadnih voda, olova i radioaktivnih materija.

Pšenica (lat. Triticum) je biljka koje se uzgaja širom sveta. Globalno, ona je najvažnija zrnasta biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i druga je na lestvici ukupne proizvodnje prinosa žitarica, odmah iza kukuruza; dok je treća pirinač. Pšenična zrna su glavni prehrambeni proizvod koji se koristi za dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine itd; i za fermentaciju u proizvodnji piva, alkohola, votke i biogoriva. Ljuska žita koja se odvaja pri izradi brašna naziva se mekinja. Pšenica se seje na određenom prostoru kao krmno bilje, a slama se koristiti kao zastirka u stajama i štalama, kao građevinski materijal za izradu krovova, ili za zidanje balama slame.

Višnja (Prunus cerasus) je vrsta drvenastih skrivenosemenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju. Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača). U jugoistočnoj Srbiji je poznat kraj u Nišavskom okrugu okolina sela Oblačina u Opštini Merošina gde se gaji posebna sorta višnje takozvana Oblačinska višnja.

Farma japanskih prepelica "Ptičica" vrši proizvodnju i prodaju jaja japanskih prepelica, sedmodnevne pilice i mlade koke nosilje japanskih prepelica. 069/3415-767 061/6829-989

Od danas u emisiji ‘U našem ataru’ počinje serijal namenjen unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstava. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, a u okviru projekta STAR, bićete u prilici da vidite na koji način agroekonomisti mogu pomoći proizvođačima da posluju uspešnije. autor Studio Vertigo

Potrošnja povrća, kao što je poznato, ima značajno mesto u strukturi ishrane naroda, pa prema tome i u nacionalnoj ekonomiji svake zemlje. Uporedo s porastom materijalnog blagostanja i kulture naroda raste i udeo povrća u njegovoj ishrani. To je, svakako, razlog što se u razvijenim zemljama poklanja izuzetna pažnja unapređenju proizvodnje, prometa i potrošnje povrća. Cilj ove grupe je da se objavljuju tekstovi i video prilozi,koji sadrže informacije o više različitih povrća u jednom tekstu.

Paradajz (Solanum lycopersicum) ili rajčica je zeljasta biljka iz porodice Solanaceae, a najbliži srodnici su mu duhan, krompir i paprika. Vodeći proizvođači u Evropi danas su: Italija sa 7 mil. tona godišnje, slijedi Španija sa 4 mil. tona, Grčka (2 mil. t.), te Holandija sa 0,6 mil t. Ukupna proizvodnja Evropske Unije iznosi oko 17 miliona tona godišnje, što je oko 13% svjetske proizvodnje paradajza. Sa 31 milion tona godišnje, najveći svjetski proizvođač je Kina.

Šljiva (lat. prunus domestica, prunus instititia) je vrsta voća koja raste na drvetu, ima okrugli ili ovalni plod. Plave, crvene ili žute je boje (ovisno o vrsti). Meso ploda je slatko, žućkaste boje s košticom u sredini. Filogenetski promatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i bjelošljiva , badem, breskva, marelica, višnja , lovorvišnja , trešnja i džanarika koji kao plod imaju košticu. Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod Prunus, koji se dalje dijeli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Svijeta), Prunocerasus (šljive Novog Svijeta) i Armeniaca (marelice). Podrod Prunus se od ostalih podrodova razlikuje po tome što ima usamljene terminalne i lateralne pupoljke, kao i glatku košticu. Ovakvo čisto morfološko razlikovanje podrodova ima praktični značaj, ali se u novijim filogenetskim istraživanjima pokazala mala taksonomska vrijednost takvih karaktera u rodu Prunus.

Iako je većina poljoprivrednika čula za "IPARD fondove" retko, ko je upoznat sa detaljima ovog programa EU. U okviru ove grupe ćemo objasniti "O čemu se ovde zapravo radi", pokazati pozitivne primere iz okruženja i diskutovati o svim "otvorenim pitanjima". Cilj osnivanja grupe, je da članovi agrolinka spremno dočekaju, i iskoriste sve mogućnosti koje će im se pružiti u bliskoj budućnosti.

Cvekla se lako uzgaja i uspeva gotovo u svim klimatskim uslovima, a izrazito je zdrava. Koliko je zdrava, pokazuje i najnovije istraživanje. Otkriveno je da sok od cvekle povećava telesnu izdržljivost i jača cirkulaciju, a da nitrati iz nje šire krvne sudove i poboljšavaju opšte stanje organizma i izdržljivost, što starijim ljudima olakšava fizičku aktivnost.

Cilj ove grupe je da detaljnije objasnimo sta je to dobra poljoprivredna praksa, kako je primeniti u usevima, zasadima, stočarskoj proizvodnji, proizvodnji cveća i dr. Zahtevi potrošača se svakodnevno menjaju, oni žele da kupuju prirodne, ukusne i sveže proizvode, proizvedene na prirodan način, u procesu koji ne narušava životnu sredinu, i upravo ovi zahtevi nas dovode do pitanja dobre poljoprivredne prakse.

Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature. Aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste u obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i činjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako što su plodove sušili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogačama. Sveze plodove upotrebljavali su najčešće kao lek za stomacne tegobe a čaj od listova aronije za vidanje rana. Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica moze nabaviti i u nasoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moći sve više se govori o tome da je aronija biljka budućnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog cega spada u zdravu hranu. Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je cak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišcava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvoždje, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardži i redak voćni sećer sorbitol.

Cilj otvaranja grupe ORGANSKA POLJOPRIVREDA je da se okupe svi zainteresovani za ekološku hranu, kako potencijalni proizvođači tako i potrošači, trgovci,prerađivači,izvoznici...Organska hrana je svakim danom sve traženija u svetu, pa i kod nas ali u znatno manjoj meri i srpski farmeri bi trebali da razmišljaju u tom pravcu. Takođe jedan od ciljeva je i upoznavanje potrošača o prednostima konzumacije ekološke hrane i upotrebe ostalih ekoproizvoda (kozmetičkih preparata, zelene energije...)....